Dalibor Stupar, novinar portala VOICE – Vojvođanski istraživačko-analitički centar za 6. broj biltena STANAR, koji GKP objavljuje u maju 2018. godine i ovom prilikom ga najavljuje.

Grupa za konceptualnu politiku (GKP) mesecima unazad upozorava da je Novosađanima uskraćeno pravo na lokalnu samoupravu, da se partijska politika protivzakonito umešala u rad mesnih zajednica i da je odatle prognala civilno društvo i građane koji se udružuju u borbi za sopstveni interes. GKP je udruženje građana koje se bavi građanskim aktivizmom i na terenu lokalne samouprave se nalazi već nekoliko godina baveći se problematikom stanovanja, a iz iskustva upozorava na pogoršanje u odnosima između civilnog društva i mesnih zajednica koje više od pola godine unazad ne sprovode svoju osnovnu funkciju, ne odgovaraju na dopise i protivzakonito ukidaju javnost rada.

– Mi smo se uverili u ovo što kažemo i tvrdimo da su mesne zajednice otete ljudima, da u njima postoji isključivo partijska mobilizacija građana i da partija na vlasti i njeni koalicioni partneri u gradu uzurpiraju autonomiju mesnih zajednica i njihovih organa odlučivanja i upravljanja – upozorava GKP.

U medijskim nastupima proteklih meseci upozoravali su da se situacija u Novom Sadu pogoršala od poslednjih izbora za savete mesne zajednice, održanih u julu 2017. godine, što je za posledicu imalo zatvaranje tih prostora za sve autonomne inicijative građana. Tim povodom u Medija centru Vojvodine krajem februara organizovana je i tribina „Patrijska uzurpacija mesnih zajednica“, na kojoj su govorili Radomir Lazović, član Inicijative Ne da(vi)mo Beograd i Zoran Gajić i Branka Ćurčić, članovi Grupe za konceptualnu politiku. GKP se nakon tribine javnosti obratila saopštenjem u kojem je podsetila da se Republika Srbija brojnim dokumentima obavezala na saradnju sa civilnim društvom, između ostalog i osnivanjem Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

– U tom smislu ovo zatvaranje mesnih zajednica predstavlja izneveravanje duha svih tih sporazuma i smernica, pošto je nivo neposrednog učešća u lokalnoj samoupravi teren koji pripada isključivo građanima i njihovim inicijativama koje nisu i ne smeju biti, ni na samim izborima na ovom nivou vlasti, partijski određeni. Smatramo taj nivo učešća građana prostorom za delovanje civilnog društva i udruženja građana, a izbori za savete mesnih zajednica nisu jedini način učešća građana na lokalnom nivou u političkom životu zajednica kojima pripadaju – istaknuto je u saopštenju.

Lutanje po institucijama

Između ostalog, na tribini je ocenjeno da je opozicija digla ruke od mesnih zajednica i da je građanima preostalo jedino da se samoorganizuju i pokušaju da preuzmu mesne zajednice, koje im po zakonu i pripadaju. Tek na taj način, ponovo bi se vratile svojoj pravoj nameni – da građani u njima zadovoljavaju potrebe od neposrednog zajedničkog interesa.

Branka Ćurčić je na tribini iznela iskustvo Grupe za konceptualnu politiku istakavši da, iako je SNS u Novom Sadu na vlasti od 2012. godine, do zaoštravanja dolazi tek 2017. godine, nakon formiranja novih saveta mesnih zajednica. Njima je u periodu od nekoliko meseci bezuspešno poslato preko 20 zahteva za kontakt i saradnju, od čega je pristiglo svega dva odgovora i to negativna, dodala je.

– Naši uvidi i rad na terenu govore u prilog tome da Grad Novi Sad krši Zakon o lokalnoj samoupravi i to u njegovoj najbitnijoj tački, a to je da je lokalna samouprava zakonom definisano pravo građana da upravljaju poslovima od neposrednog zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo. Građani su uskraćeni za to pravo. Pogotovo je to važno za Novi Sad, jer je on zapravo jedna opština u kojoj vlast nije decentralizovana kroz mesne zajednice. Čak je ovim partijskim zaposedanjem upravo i centralizovana – navela je ona. Ćurčić je rekla da im je u Gradskoj upravi za opšte poslove, koja je zadužena i za rad mesnih zajednica, rečeno da su saveti mesnih zajednica autonomni u donošenju odluka.

– Načelnik Gradske uprave za opšte poslove, zadužen za rad i mesnih zajednica, načelnica Uprave za imovinu i imovinsko-pravne poslove i član Gradskog veća za upravu i propise ignorisali su naše molbe za sastanke na kojima smo želeli da im predočimo problem vezan za mesne zajednice. U kabinetu gradonačelnika su nas dočekali bivši predsednici saveta MZ koji su nas, ili odvraćali od pokušaja da mesne zajednice otvorimo za građane, iako su njima predsedavali u više mandata, ili su nas jednostavno pozvali da ih pobedimo na izborima – navela je ona.

Fantomska odluka

Branka Ćurčić iz Grupe za konceptualnu politiku upozorila je da se u kontaktima sa mesnim zajednicama često pominje nekakva preporuka o prioritetnim korisnicima njihovih prostorija, na osnovu koje se građanima i organizacijama civilnog društva uskraćuje pravo na korišćenje istih prostora.

– Zahtevom za informaciju od javnog značaja saznali smo da Gradska uprava za opšte poslove nije u posedu tog dokumenta, ali se on uprkos tome stalno provlači kao argument. Stalno se potura da postoji preporuka po kojoj političke partije, odnosno njihovi lokalni odbori, penzionerska udruženja i humanitane organizacije imaju prednost korišćenja prostora MZ. Svi ostali su u milosti Saveta MZ i njihovih takozvanih autonomnih odluka – navela je Ćurčić. Poručila je i da će GKP nastaviti da istražuje i dođe do konačnog odgovora postoji li zaista takav dokument ili ne i šta u njemu stvarno piše.

Zoran Gajić je podsetio da je oblast stanovanja doživela ozbiljne promene donošenjem novog Zakona o stanovanju za čije sproviđenje je zadužena lokalna samouprava. I upravo tu je, kaže, problem, jer je lokalna samouprava zakazala.

– Da li su došli novi kadrovi ili je situacija u društvu zaoštrenija, pa su i oni obazriviji? Ili su odlučili da se zatvore prema građanima i njihovim autentičnim potrebama? Mesna zajednica je najviši organ lokalne samouprave za određenu teritoriju iako je, gledano iz perspektive vlasti, to najniži organ lokalne samouprave – rekao je Gajić.

Partijska mobilizacija vlasti

Gajić je ocenio da takvo zatvaranje mesnih zajednica predstavlja izneveravanje svih sporazuma i smernica, podsetivši da je nivo lokalne samouprave teren koji pripada isključivo građanima i njihovim inicijativama i koji ni na izborima ne sme biti partijski određen, te da partijska pripadnost članova Saveta MZ mora biti njihova privatna stvar. Takođe, Gajić je istakao i da je javna tajna da su mnogi kandidati iz ranijih saveta mesnih zajednica bili sprečavani i upozoravani da se ne kandiduju na izborima 2017. godine, da je bilo različitih pritisaka, te da su opozicione partije odustale od učešća na tim izborima, pa je SNS sa koalicionim partnerima potpuno preuzela MZ, a zatim ih zatvorila za građane.

– Mislim da je to taktički potez. Partijska mobilizacija na nivou lokalne samouprave je problematična zato što ljudi koji partijski sednu na ta mesta, slušaju partijske naloge, a ne glas građana niti će se baviti lokalnom zajednicom dok god to ne bude u interesu centrale stranke. Imamo indicije i da se krši Zakon o prebivalištu, zato što se na određene adrese prijavljuju ljudi samo da bi se kandidovali, ušli u savete i preuzeli upravljačke funkcije u mesnim zajednicama, iako tu ne žive. Srećemo ljude koji ne stanuju u našoj sredini, a predstavnici su naših zajednica – kazao je Gajić.

Pošto se opozicija u ovom slučaju predala, sada se sve svodi na partijsku moblilizaciju vlasti, upozorio je Gajić ističući da se ona sprovodi s ciljem da se na tim pozicijama ništa ne radi, jer se plaše samoorganizovanja građana, iako bi upravo stav građana trebalo da bude koristan strankama u političkoj utakmici.

– To su volonterske uloge, ljudi sede tamo po partijskoj dužnosti, zauzimaju mesto da se tamo ne bi ništa dešavalo, da bi neke stvari prolazile nezapaženo, da ljudi ne bi mogli da postave pitanja. Zauzvrat dobijaju zaposlenje u javnim preduzećima – kazao je Gajić. Ocenjuje da se odsustvu demokratije u partijama može doskočiti jedino inicijativama poput Ne da(vi)mo Beograd, koje pokreću novi model organizovanja građana u kome će se dinamika i unutrašnji život te asocijacije odvijati preko autentičnih inicijativa i udruženja koja su prisutna na terenu i prepoznaju realno stanje.

Krucijalan značaj mesta za okupljanje

Radomir Lazović iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd istakao je da je direktan kontakt s ljudima na terenu neophodan, jer jedino tu mogu da se prepoznaju pravi problemi i dođe do održivih rešenja. Upravo pokušajem da se približe građanima, Inicijativa NDMBGD je zimus izazvala revolt vlasti u Beogradu i direktnu ili indirektnu zabranu korišćenja prostora mesnih zajednica za susrete i razgovore s građanima.

– Ono što smo mi tu prepoznali jeste jedan ozbiljan strah vlasti od toga da vi dođete u direktan kontakt s ljudima. Zašto? Zato što taj kontakt nije kontrolisan. To su problemi koji ujedinjuju ljude, šta god oni mislili o političkim opcijama i svemu što se dešava na nekom višem nivou. Ako hoćete da se bavite ključnim problemima grada kao što su saobraćaj, stanovanje, gde vi to možete da radite? Možete u svom nekom okruženju, ali ako pokušate da izađete u medije videćete da su oni apsolutno banalizovani, da jedan ceo spektar medija služi da vas napada, blati, optužuje da ste izdajnici zato što pokrećete ta pitanja – kaže Lazović. Ističe da se takvim akcijama zapravo demaskira vlast i ono što ona pokušava da uradi sve vreme, a to je da se ne bavi stvarnim problemima, da ih nekako stavi ispod tepiha, da prebacuje nadležnosti i odgovornost, te da na kraju uradi onako kako nalaže politički, ekonomski ili neki drugi interes.

– Ono što vlast želi je da bude još gore i da i fizički nestanu ta mesta okupljanja. Moramo imati fizička mesta na kojima se okupljamo, na kojima razgovaramo o tome kakve odnose želimo, eksperimentišemo s tim odnosima, vidimo šta u njima ne valja. Možemo govoriti i o tome da ti načini mogu biti drugačiji, inovativniji, da možemo sada uključiti različite pristupe lokalnom organizovanju, ali hajde da počnemo od ovoga što već postoji – rekao je Lazović. Ocenjuje i da je organizacija tradicionalnih partija prevaziđena baš zbog toga što nema bazu i što ne crpi iz građana svoje postojanje, često ne reprezentuje nikoga ili samo sopstvene interese, odnosno interese sukobljenih političko-ekonomskih gtrupa čija pobeda za građane ne znači zapravo ništa. Pored korišćenja mesnih zajednica, građanima su saveznici i alternativni prostori u kojima mogu da se organizuju, smatra Lazović, ocenivši da samo saradnjom ova dva segmenta može da se očekuje nekakav napredak.

– Te stvari kao CK 13, Društveni centar, Inex film ili Magacin u Kraljevića Marka u Beogradu su zaista nešto gde se zapate neke ideje i neki odnosi koji se zatim razvijaju. To da ćemo postići neku kritičnu masu javnosti nije tako daleko. Nama je potrebno nekoliko takvih mesta na kojima ćemo moći da testiramo te ideje i onda da vršimo pritisak dalje da se oslobode ovi prostori. Ne govorimo o jednom društvenom centru, govorimo o nekoliko njih, jer treba da vidimo kako da stvaramo pravičnije društvo. Mislim da postoji ogroman potencijal da napravimo neku promenu – naveo je Lazović.

Osujećenje

Grupa za konceptualnu politiku upozorava da, Zakon o lokalnoj samoupravi, Statut Grada Novog Sada i statuti mesnih zajednica propisuju formalne načine na koje građani mogu da se uključe u rad svojih mesnih zajednica i institucija grada.

– Tu su referendum, samodoprinos, zbor građana i narodna inicijativa. Ali ljudi koji se na lokalnom nivou angažuju na jedan od ovih načina, očigledno, predstavljaju pretnju za partijsku mobilizaciju, pa pomenuti oblici angažmana doživljavaju svoje osujećenje – navodi GKP ističući da je neophodno uspostaviti otvorene, demokratske načine na koje bi ljudi mogli da se aktivno uključe u rad MZ, od slobodnog korišćenja prostorija, do slobodnog organizovanja komšija i njihovih udruženja, bila ona formalna ili ne.

Tribina u Medija centru Vojvodine bila je izuzetno posećena, a svoja iskustva i viđenje problema izneli su brojni govornici: ispred Omladinskog centra CK13 Ozren Lazić, inicijatorke zbora građana u mesnoj zajednici “Jugovićevo” Detelinara Maja Mrkić i Ružica Radulović, profesionalni licencirani upravnik stambenih zajednica Dobrivoje Simić, kao i članovi Fondacije „Novi Sad 2021“ Lazar Jovanov i Milica Nikoletić Rašković.

Ignorisanje i saplitanje

Na tribini „Partijska uzurpacija mesnih zajednica“ moglo se čuti i nekoliko svedočenja o neprimerenom odnosu saveta mesnih zajednica, sa čime su se susreli čak i predstavnici Fondacije „Novi Sad 2021“. Tako je predstavnik Fondacije Lazar Jovanov naveo da su se oni prilikom realizacije projekta Nova mesta, koji se odnosi na uređenje javnih prostora, doživeli neprijatno iskustvo.

– U jednoj mesnoj zajednici smo morali da preduzimamo posebne mere kako bi se do kraja sproveo taj proces, jer je bilo nezadovoljstva što su tu bili neki koji, po njima, nisu smeli da budu prisutni iako su građani te mesne zajednice. To je jedan vrlo autokratski pristup – rekao je Jovanov. Podsetio je da je ideja Fondacije da u proces decentralizacije kulture, kroz koncept Kulturnih stanica, budu uključene i mesne zajednice, te da očekuje da im to što je osnivač Fondacije Grad Novi Sad bude od pomoći u budućnosti.

– Možda ćemo imati lakšu komunikaciju sa mesnim zajdnicama kroz Gradsku upravu za opšte poslove, jer smo mi osnovani od strane Grada, preko Kulturnog centra NS, jer je zapravo Fondacija ćerka firma KCNS – rekao je Jovanov. Alternativni društveni centar CK 13 takođe je imao problem u realizaciji svojih programa. Prema rečima Ozrena Lazića, iako ima sopstveni prostor, CK13 je želeo da iskorači iz uobičajenih aktivnosti iz domena kulture i aktivizma, idejom da se njihovo delovanje proširi i na lokalnu zajednicu.

– Ideja je bila da okupimo komšije, da im se predstavimo, jer mislimo da nas ljudi koji koriste naš prostor i programe već dobro poznaju, ali je generalni utisak da mnogi ljudi ne znaju da postoji jedan nezavisan alternativni centar u njihovom neposrednom komšiluku. Organizovali smo tribinu o mesnim zajednicama, slali dopise predstavnicima mesnih zajednica, bili smo u kontaktu sa Savetom mesne zajednice Žitni trg, ali niko iz mesnih zajednica nam se nije odazvao. Anonimno nam je poručeno da ulazimo u polje gde „ako uđemo, treba da se pazimo kako prelazimo ulicu“. Mi smo u političkoj blokadi, a ti ljudi vrše nasilje tako što ćute, ne komuniciraju sa građanima. Stvarno se radi o uzurpaciji zakona i institucija – naveo je Lazić.

print

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Posted by Branka Ćurčić

Leave a reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *