Gradska uprava za kulturu Novog Sada (GUK) je sazvala i održala osmi Forum za kulturu 27. aprila 2018. godine u Skupštini grada, u skladu sa Strategijom kulturnog razvoja Grada Novog Sada za period od 2016. do 2026. godine (Službeni list Grada Novog Sada br. 53/16) i Akcionim planom kulturnog razvoja Grada Novog Sada za period 2017-2018. godine, u cilju sprovođenja jednog od prvih strateških rešenja koje je participativna kulturna politika. Predloženi dnevni red je sadržao dve tačke: 1. Sprovođenje Akcionog plana – Strateško rešenje 1.2 Obezbediti punu transparentnost i odgovornost procesa (su)finansiranja projekata u kulturi: – kontrola izveštaja projekata; i 2. Analiza podnošenja elektronskih prijava.

Predstavnica GUK-a, Zorica Šijak, i Član gradskog veća za kulturu, Dalibor Rožić, u okviru ove dve tačke dnevnog reda izložili su svoje namere da, primera radi, unaprede način međusobnog obaveštavanja organizacija i ustanova čiji su projekti podržani od strane GUK-a tako što će uvesti obavezu najavljivanja javnih događaja u okviru podržanog projekta na veb sajtu GUK-a a potom će svi podržani dobijati notifikacije putem mobilne aplikacije o javnim događajima kako bi mogli da ih posete, kao i da će evaluaciju podržanih projekata obavljati predsednici komisija koji su projekte ocenjivali, itsl. Tehnička unapređenja su kratko saopštena, prostora za diskusiju sa prisutnim akterima sa kulturne scene o ovim rešenjima gotovo da nije bilo, a na diskusiji se nije insistiralo jer su predlozi predočeni kao rešenja na kojima se već radi. GUK i Član veća za kulturu sprovode Akcioni plan kulturnog razvoja kao njegovi nosioci i organi vlasti. Međutim, jedno od glavnih strateških rešenja ovog dokumenta predstavlja participativna kulturna politika koja treba da ohrabri aktere kulturnog polja grada na učestvovanje u njenoj realizaciji. Participativnost u ovom slučaju nije predlog već je strateški cilj, ali se ono sve manje uzima u obzir što za posledicu ima nedovoljno participativno sprovođenje Akcionog plana i nedovoljno participativnu kulturnu politiku grada. Da li u toj situaciji akteri iz polja kulture grada treba da skrenu pažnju na ovaj problem i da apeluju na maksimalno zadovoljenje strateškog rešenja, ukoliko se smatraju ravnopravnim učesnicima procesa razvoja kulturnih politika? Svakako, no diskusija koja je usledila pokazala je da je participativnost i u tom smislu obesmišljena.

Naime, neposredno pre održavanja osmog Foruma za kulturu, Inicijativa nezavisne kulturne scene Novog Sada (Inicijativa) je na elektronsku adresu GUK-a poslala predlog za sazivanje narednog, devetog Foruma za kulturu i na osmom Forumu su njeni članovi i članice predložili da se ova inicijativa uvrsti u dnevni red, kao njegova treća tačka, kako bi predlog bio izložen prisutnim učesnicima Foruma. Predlog Inicijative je sadržao sledeće tačke:

1. javno obrazlaganje rezultata Javnog konkursa u kulturi iz oblasti savremenog stvaralaštva, za sve tri linije, raspisanog 31. januara 2018. godine,

2. javno odgovaranje članova komisija na sva pitanja zainteresovanih o procedurama i načinu odlučivanja članova komisija za sve tri linije konkursa za savremeno stvaralaštvo i

3. javni uvid u proces predlaganja kandidata za članstvo u konkursnim komisijama, kao i same kandidate koji su predloženi za sve linije ovogodišnjeg konkursa.

Predlog Inicijative je bio da naredni Forum za kulturu bude sazvan nakon objavljivanja rezultata konkursa blagovremeno i u razumnom roku kako bi kulturna politika grada bila u skladu sa demokratskim principima transparentnosti i javnosti rada uprave koja podrazumeva uvažavanje potreba i interesa svih aktera u kulturi. Cilj i namera predloga Inicijative je bio da se nastavi sa demokratizacijom institucija kulturne politike i razvojem institucije Foruma za kulturu, koji je tekućim Akcionim planom definisan kao permanentno telo za komunikaciju između Gradske uprave za kulturu, Člana gradskog veća za kulturu i svih relevantnih aktera u kulturi Grada Novog Sada kod kojih postoji interes za uključivanje u proces planiranja kulturnog razvoja. Podsetimo, prvi Forum za kulturu je održan 10. jula 2017. godine i na njemu su predsednici komisija za izbor projekata u kulturi te godine prisutnima obrazlagali način i principe rada u komisijama. Inicijativa je i tada apelovala na nedovoljnu učinkovitost obrazloženja članova komisija i o tome je izveštavala javnost kroz svoje tekstove i saopštenja. No nastavak ove prakse koju je moguće unaprediti zajedničkim radom neće biti moguć, jer je na osmom Forumu za kulturu glasanjem donesena odluka da se naredni Forum za kulturu koji je Inicijativa predložila – ne održi. Kako je do toga došlo?

Tokom diskusije o ovoj tački dnevnog reda, evidentno je bilo zalaganje Člana veća za kulturu Dalibora Rožića da pokaže nepotrebnost održavanja narednog Foruma, najpre kroz njegov predlog da se umesto Foruma održe Info dani na kojima će svaki zainteresovani akter iz polja kulture moći da postavi pitanje o (ne)izboru i kvalifikaciji njihovih projekata i koji će trajati više dana. Po rečima Člana veća, bolje je imati višednevne konsultacije od jednog Foruma za kulturu. Međutim, njegovo insistiranje je bilo prenaglašeno, jer je u jednom trenutku izgovorio da je predloženi Forum u koliziji sa Strategijom i Akcionim planom. Kako ta konstatacija nije tačna, jer Forum jeste jedna od prvih tačaka i strateških rešenja Akcionog plana i on u ovom konkretnom slučaju podrazumeva širi dijalog o principima rada komisija koji treba da doprinesu transparentnosti konkursa za izbor projekata u kulturi, dok je njegovo održavanje oličenje participativnosti, postajalo je jasno da razlog za ovakvo zalaganje treba tražiti na drugoj sceni. Koja je to scena?

Član veća za kulturu je sa nje progovorio i pokušao da je definiše kao nezavisnu. Međutim, druga scena sa koje je govorio je zapravo nesvesno njegove kulturne politike. Obezvredivši napore Inicijative da ukaže i pozove prisutne na politiku onoga što se samorazumeva kao „kulturna politika“, Član veća za kulturu je napao politiku ljudi koji su izumeli ovo što se danas naziva Forumom za kulturu, a što je nastalo upravo angažmanom ljudi kojih se kultura tiče i koji su svesni da je Strategija politički dokument, i koji upravo zbog toga treba držati otvorenim – participativnim, transparentnim i inkluzivnim – za sve one koji se odluče na ravnopravno učešće u kreiranju kulturne politike ovog grada. Njegovi prvi sagovornici – a to su bili svi oni koji su glasali protiv predloga Inicijative da se na Forumu javno obrazlaže trošenje javnih sredstava – prihvatili su njegovu osudu politike koja je na strani ljudi kao neprihvatljivu za posao kojim bismo se navodno trebali baviti, a ovaj je čista, tačnije idealna kultura krunisana Strategijom i statusom Evropske prestonice kulture. On, Dalibor Rožić, koji je i postao Članom veća za kulturu isključivo svojim partijskim političkim angažmanom, inicira stvaranje i donošenje Strategije i Akcionog plana (koji je, uzgred rečeno, napisan samo za prve dve godine desetogodišnje Strategije) kao opšteg političkog dokumenta kulturnog razvoja – dokument kulturne politike grada koji je navodno opšti i koji se tiče svih, iako ga po „prirodi parlementarne stvari“ donosi trenutno vladajuća stranka i koalicija – sada ima nešto protiv politike i poziva se na ideal stručnosti i profesionalizma kojim treba da se rukovodimo u stvarima upravljanja kulturom i rešavanja problema koji se u njoj pojavljuju. Ovakav cinizam je glasanjem prisutnih prihvaćen, i ono je pokazalo da je jedino partijska politika prihvaćena kao gradska kulturna politika, čak i kada se glasa na nečemu takvom kao što je Forum za kulturu i u čemu učestvuju akteri u kulturnoj produkciji i predstavnici institucija i udruženja kulture ovog grada. Član gradskog veća za kulturu je diskvalifikovao politiku nezavisne kulturne scene, tačnije politiku civilnog društva, ukazujući da su deo nezavisne scene i svi oni koji nisu deo Inicijative, a što u prevodu znači: svi oni koji nisu organizovani ni angažovani u kreiranju kulturne politike, i koja tako biva prepuštena njemu i njegovim partijskim kolegama koji isključivo izborima i pobedom na njima dolaze u situaciju da zauzmu mesto idealne i čiste kulture, oslobođene politike i politikanstva. Scena sa koje Rožić govori je zbog toga nesvesno njegove politike i kulture, jer su se na njoj pojavila udruženja koja će on od sada zvati nezavisnim, a koja su se čak i na ovom Forumu izjasnila kao zavisna i suprotstavljena civilnom društvu, i u koje ih je Član veća za kulturu pokušao ubaciti svojom definicijom nezavisne kulturne scene. A da je to tako, potvrdio je i predstavnik udruženja za negovanje i očuvanje srpske tradicije „Zvuci s kamena“, koji je izjavio da nije nezavistan niti da njegovo udruženje pripada sektoru civilnog društva, iako ga je Član veća za kulturu takvim okarakterisao. Ovakva argumentacija Člana veća za kulturu je bila pokušaj relativizacije organizovanih i udruženih građana koji imaju inicijativu za unapređenje kulturne politike grada, čime postaje evidentno da je pregovore sa nezavisnom scenom u kulturi prekinula vlast i uprava, koja kao i mnoge druge instance vlasti ima obavezu saradnje sa organizacijama civilnog ili građanskog društva, shodno principima demokratičnosti i participativnosti koje uključuje i u sopstvene projekte koje vodi i dokumente na kojima ih zasniva.

Daljim koracima, Član veća za kulturu vešto je suprotstavio predloženi Forum za kulturu Info danima i predložio izjašnjavanje prisutnih glasanjem – glasanjem koje je članicama Inicijative već uskraćeno na šestom Forumu za kulturu, te se ispostavlja da je izjašnjavanje glasanjem isključivo moguće kada je ono u interesu predstavnika vlasti i kada postoji većina koja će vlast podržati. Prisutni članovi Foruma za kulturu glasali su protiv Foruma za kulturu. Na predlog predstavnika GUK-a i Člana veća, biće održani Info dani, koji prestavljaju konsultativni a ne diskusioni format komunikacije sa upravom za kulturu. Nakon ovog Foruma za kulturu, postaje jasno da prostora za participativnu diskusiju, konkretno, o načinu predlaganja i izbora članova komisija, neće biti.

Naime, neposredni povod za sazivanje narednog Foruma za kulturu je neobrazloženo postavljanje kandidata u konkursnu komisiju za koju ga predlagač nije kandidovao. Inicijativa NKSNS je predložila Igora Burića za prvu projektnu liniju Konkursa za savremeno stvaralaštvo, rukovođena Uredbom o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, Autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave, po kojoj se članovi komisije biraju iz reda uglednih i afirmisanih umetnika i stručnjaka u kulturi za oblast kulturne delatnosti za koju se raspisuje konkurs. Inicijativa je predložila Igora Burića za člana komisije za konkursnu liniju Savremeno stvaralaštvo – Muzika, pozorišna umetnost, umetnička i savremena igra, likovne, primenjene i vizuelne umetnosti, dizajn i arhitekturu, a neobrazloženom odlukom instance gradske vlasti ili uprave naš kandidat je imenovan za člana komisije treće projektne linije konkursa Savremeno stvaralaštvo – Jačanje i unapređenje lokalne kuturne produkcije u savremenom umetničkom stvaralaštvu-naučno istraživačke i edukativne delatnosti u kulturi, za koju je Inicijativa predložila Virdžiniju Đeković. Kako diskreciono pravo Gradonačelnika da imenuje članove komisija ne bi bilo zloupotrebljeno, Inicijativa je zahtevala javno obrazloženje ovakve odluke, za koju je bilo razumno i demokratski dosledno da bude doneta uz konsultacije sa predlagačem kandidata za članstvo u konkursnim komisijama. Odluka o predlaganju članova komisija nije institucionalizovana pravnim aktima i dokumentima uprave, već treba da bude stvar saradnje između uprave i aktera u kulturi grada. Ali, u ovom trenutku, kada su predstavnici uprave i Član veća za kulturu prekinuli pregovore sa nezavisnom scenom koja je i omogućila predlaganje članova komisija od strane svih aktera u kulturi, o saradnji i ravnopravnom učešću u kulturnim politikama grada ne može biti ni govora. A da nije reč samo o imenima kandidata i njihovom simboličkom značaju, kao ni o ispraznom principu stručnosti i kompetentnosti članova komisije, svedoči činjenica da je komisija za koju je predložen član Inicijative trebalo da odlučuje o daleko većim finansijskim sredstvima od onih koja su prepuštena komisiji u koju je bez obrazloženja kandidat Inicijative postavljen. Poruka vlasti je u tom smislu jasna: nepodobni i ljudi nelojalni centrima moći u vlasti nemaju pristup komisijama koje odlučuju o distribuciji većeg dela budžetskih sredstava namenjenih konkursima iz kulture. Mi zato možemo slobodno zaključiti da je pristup javnosti dozvoljen samo u meri koja odgovara vlasti i onima koji trenutno sprovode kulturnu politiku, a ne u meri koja odgovara ciljevima Strategije kulturnog razvoja, koje se gradska vlast i uprava drže onoliko čvrsto koliko su oni apstraktni. Umesto u stvarnoj demokratskoj i participativnoj kulturnoj politici, politici po meri ljudi koji rade i stvaraju u kulturi, pozvani smo da učestvujemo u ceremonijama vlasti koja je u permanentnoj kampanji i simulira politiku navodno Evropske prestonice kulture.

Antagonizam kao način suprotstavljanja svima koje ne može da kooptira princip je rada države, ali ne i nezavisnih aktera u polju kulture koji imaju pravo da učestvuju u razvoju kulturnih politika grada i koje to pravo nastoje da praktikuju. Ovaj izveštaj treba shvatiti kao tumačenje dogođenog i beleženje odustajanja vlasti od principa koji su sadržani u dokumentima čiji je ona nosilac, a ne kao povratni i simetrični antagonizam. Inicijativa skreće pažnju na ovakvo urušavanje principa demokratičnosti i participativnosti na kojima uprava u kulturi bazira sopstvene prakse, dokumente, Akcioni plan i Strategiju, i ubuduće će raditi na tome da se po ovom pitanju obrati instancama na evropskom nivou, kako proces unapređenja kulturnih politika u Novom Sadu koji je i Evropska prestonica kulture, ne bi bio potpuno obesmišljen.

print

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Posted by Branka Ćurčić

Leave a reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *