Forum za kulturu je javno sazvan po određenim pitanjima koja nisu navedena kao tačke dnevnog reda. Obrazloženo je da su ona podvedena pod jednu, no čiji sadržaj je ostao podeljen nakon foruma – i to na klasičan, dakle školski način: aktivnost Akcionog plana je podeljena na svoju proceduralnu i supstancijalnu stranu. Rezultat tog odvajanja je isključivanje predloženih pitanja iz skupa tačaka dnevnog reda proglašavanjem njihove nepripadnosti skupu kada je o njima trebalo nešto zaključiti, pa se mi sada moramo pitati zašto su uopšte i svrstavane pod jednu, i to onu kojoj, ispostavilo se, nikako ne mogu pripadati. Kako se dolazi do tog zaključka i kako se izvodi ova matematika?

Organizacije učesnice Inicijative Nezavisne kulturne scene Novog Sada (INKSNS) i članice Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (ANKSS) zatražile su sazivanje Foruma koji je trebao da ima sledeći dnevni red:

  1. Javno obrazlaganje rada konkursnih komisija na Forumima za kulturu
  2. Procedure predlaganja članova konkursnih komisija i princip njihovog učešća u radu komisija
  3.  Poslovnik o radu komisija za konkurse i kriterijumi odlučivanja

Forum saziva Gradska uprava za kulturu, a inicijativu može da ima svako. Uprava je svoj poziv i dnevni red sačinila ovako (čitaj na ćirilici):

Pozivamo sve aktere u kulturi Grada Novog Sada da 29. novembra 2017. godine u 12 časova prisustvuju šestom Forumu za kulturu, koji će se održati u Istorijskom arhivu Grada Novog Sada, na adresi Filipa Višnjića 2a, Novi Sad.

Dnevni red:

  1. Sprovođenje Akcionog plana – Strateško rešenje 1.2. Obezbediti punu transparentnost i odgovornost procesa (su)finansiranja projekata u kulturi.

Moderacija je već po običaju rada Foruma poverena Članu gradskog veća za kulturu (i nju poslovnik ne zabranjuje), pa će se odgovornost za logiku isključivanja uključivanjem morati potražiti u njegovom vođenju diskusije u kojoj su učesnici prećutno odustali od bilo kakvog zaključivanja, pošto je, kako se čini, dosta toga samorazumljivo i baš onako kako treba da bude i bez demokratskih zanovetanja, iza kojeg, opet samorazumljivo, stoji samo nečiji interes, a ne javna stvar.

Republika (res publicae, javna stvar) nije bila predmet naše rasprave, ali zato demokratija jeste. O njoj nismo polemisali načelno, već smo pokušali izvući zaključke iz pitanja koja nameće situacija, a nju sada čine i aktivnosti Akcionog plana, među kojima je i ova na kojoj smo se našli pristavši da pod njom izvestimo (predlagač ima svoje ime u forumskoj proceduri i ono glasi: izvestioc) prisutne o sadržini sintagme “transparentnost i odgovornost procesa sufinansiranja projekata u kulturi”. Reč “puna“ se može izbaciti iz nje, ali razlozi za to, pokazalo se, nisu gramatički. Puna transparentnost i odgovornost je ostala izvan domašaja aktivnosti Akcionog plana kada se postavilo pitanje elemenata koji na nju referišu, a koji su smisao ovih reči i koji svako od nas ima prava da iznese na raspravu i o njemu sa drugima donese zaključak.

Kako se pokazalo razvojem događaja, Gradska uprava za kulturu (GUK) je imala svoj dnevni red, a njega je činila operacionalizacija aktivnosti javno proglašene jedinom tačkom dnevnog reda. U pitanju je bio set podaktivnosti i njihovih rezultata sa kojima je svakako (i prema Akcionom planu) potrebno upoznati ljude, ali za to nije bilo vremena. Da se samo o njima raspravljalo, mogli bismo i očekivati zaključke Foruma, ali pošto smo očigledno opstruisali njegov rad, one nisu do kraja ni predstavljene, niti se o njima moglo ljudski raspraviti. Međutim, iz naše perspektive stvar stoji drugačije i mi smatramo da je započeto predstavljanje dokumenata (Obrazac prijave na Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u kulturi, za 2018. godinu je jedini uspeo da se pojavi na projekciji) zapravo bilo opstrukcija rasprave po tačkama našeg dnevnog reda, a na koji smo morali računati kad smo već pomislili da je moguće zatražiti sazivanje Foruma. Podelili smo se na forumu i to je uvek politički važan događaj/čin, na koji se nemamo nameru žaliti. Naprotiv. Uvidi do kojih dolazimo su važni za našu politiku, politiku civilnog društva, koje nije samo monitoring i evaluacija političkih i društvenih procesa u jednoj državi, već i mesto politike ljudi koji se organizuju na distanci prema državi. Pitanja koja sadrži specifikacija ponude Akcionog plana izražena u aktivnostima koje treba obaviti kako bi se ovaj sproveo zahtevaju forumske rasprave, pa samim tim i zaključke, ali je za njih potrebno sazvati Forum na inicijativu Gradske uprave za kulturu i Člana veća za kulturu, a ne na inicijativu Inicijative, koja ima svoj ulaz u problem i na koji ima pravo, čak i prema slovu Poslovnika rada Foruma.

Morali smo dakle početi sa problemom koji je već u javnom pozivu nagovešten i predložiti da za svaki budući saziv Foruma inicijator (eto, izvestioc) bude naveden, bez preteranog naglaska na imenu jer će se ovaj sam najbolje predstaviti, ali zato sa akcentom na slobodi da Forum može inicirati i neko ko nije u Upravi za kulturu, niti u Fondaciji koja sada vodi i prestonicu kulture. Potom smo morali naglasiti i da mora biti navedeno ono zbog čega neko želi da se sazove Forum, jer je razlog ono čime inicijator misli problem kulture i svog položaja u kulturi, a na koji svaki demokratski politički plan mora računati, pa i kada je već postao akcioni.

Dakle, predloženo je da se promeni par stvari u Poslovniku rada Foruma i da se pri svakom sazivanju navede ko ga je inicirao i po kojim pitanjima, pošto ova treba da čine i tačke dnevnog reda o kojima se želi čuti mišljenje “kulturne javnosti”, dakle zainteresovane javnosti koju smo pozvali i na organizovanje, pošto i takva može postojati. Inicijativa je primer i mi smo ih pozvali da nam se pridruže, i to ne tako što bi nužno pristupili Inicijativi nezavisne kulturne scene Novog Sada, već pokretanjem drugih mogućih inicijativa jer se u politički život društva ulazi sa problemom koji sami nameravate postaviti, pa onda i nekako rešiti. Institucionalne komune smo predstavili u drugom tekstu i one sada prolaze kroz svoj politički život u praksi. Predloženo je dakle da se u svaki budući poziv na Forum koji u sebi sadrži njegov saziv navede na čiju se inicijativu saziva, kao i ono što se ima pitati i prodiskutovati na Forumu, ali, i da se ne bismo samo ponavljali, dodaćemo: bez obzira na to kako bi se to što se želi prodiskutovati i o čemu se želi čuti mišljenje ljudi moglo ili trebalo ukalupiti Strategijom ili Akcionim planom politike države, a u našem slučaju grada. Akcioni plan će se razvijati, i pošto je već predviđeno njegovo etapno pisanje, računamo da je to zato što će stvarnost i problemi koje ona ljudima donosi naneti i teme koje ljudi žele problematizovati i dok traje sprovođenje jedne politike, koja je možda samo u jednom intervalu i državna, odnosno gradska. To što se one mogu uklopiti, indukcijom svesti ili iz politike grada izvesti (dedukovati), ne bi dakle trebalo da je tema, jer je, zaključimo ovu primedbu, na svakome da doprinese sadržini politike.

Kao što smo rekli, Forum je zamalo opstruisan. Formalnu opstrukciju smo opisali logikom smeštanja problema pod Akcioni plan iz kog su ga dočekala proceduralna pitanja i konkursni formulari koji su trebali da odvrate pažnju od pitanja javnog obrazlaganja rada komisija nakon svakog konkursa, a neformalno je to umalo učinjeno izlivima nezadovoljstva (ili zadovoljstva u istom) onih kojima je svakog angažmana na terenu “transparentnosti i demokratičnosti” preko glave. Nezadovoljniku to nije ni zameriti, ali zato za zameriti imamo šta onome ko je moderirao Forum i puštao da se ovi izlivi događaju ili puštaju u tok koji je sve vreme usmeravan ka temama koje takođe nisu najavljene od strane “izvestioca”, ali koje zato nisu morale da budu zauzdavane Akcionim planom.

Ogradićemo se od paranoične projekcije i nećemo reći da se Član gradskog veća u saradnji sa delom osoblja uprave za kulturu ozbiljno nameračio na opstrukciju otvaranja diskusije po pitanjima koja je inicijator postavio i tu opstrukciju započeo, opet u saradnji sa delom osoblja uprave, svođenjem svakog zahteva, potrebe i želje organizovanih ljudi pod slovo aktivnosti akcionog plana, iako bi se iz toga mogli dedukovati i drugi oblici opstrukcije, koje bi sada trebalo dočarati ne samo u drugom delu ovog teksta, već i u drugoj sferi razumevanja onoga što se na forumu dogodilo, a reč je o toku same rasprave o našim pitanjima.

Imali smo dakle utisak da je opstrukcija rada Foruma dobrodošla, pa je i njegovo vođenje bilo takvo da se pružao prostor i spontanoj. Organizovana i planirana je osmišljena tako što se na na našu inicijativu nakačila inicijativa GUK-a, koji je odlučio da na ovom Forumu reši i jedno pitanje Akcionog plana, koje inače treba da bude rešeno do kraja ove godine. Kažemo utisak, jer sve je to ipak zadržano u meri koja je dozvolila da se istakne i prodiskutuje naše glavno pitanje, a ono glasi: hoćemo li javno obrazlanje rezultata konkursa ili ne? No budući da naše tačke dnevnog reda nisu uvrštene u poziv, pa se prisutni sa njima upoznaju tek na Forumu, a same nisu već napisane u Akcionom planu, nije se ni po jednoj od njih donosio zaključak Foruma. Iako su se, dakle, tačke koje je predložila inicijativa svrstale pod jednu od aktivnosti Akcionog plana, povodom njih nije donesen nikakav zaključak, i to nije samo paradoks, već nešto što je više od opstrukcije koja uvek radi po proceduri. To je, sada bez ikakvog straha od paranoidnog doživljaja možemo reći, demonstracija ili, bolje rečeno, sila manjka političke volje da se Obezbedi puna transparentnost i odgovornost procesa (su)finansiranja projekata u kulturi.

I zašto kažemo da se to odigralo uz učešće samo “dela osoblja uprave”? Pa zato što deo nije celina, i u tome se krije razlog tumačenju, a nakon njega i utisku, da na Forumu i nije sve propalo, nego se ponešto i izvuklo, a što je nalik odluci, iako bez zaključka na koji smo bili spremni i, da budemo iskreni, koji smo očekivali. Rad Foruma je doveo do nekih rezultata i pozitivnih pomaka, ali je pre toga važno istaći da se na Forumu stvari ne odvijaju same od sebe.

Niko od onih koji su se javili za reč nije bio za našu ideju da se rezultati rada komisija javno obrazlažu nakon svakog konkursa, a razlozi za njeno odbijanje nismo čuli. Zašto ljudi nisu za javni i transparentan rad na način javnog obrazlaganja je ključno pitanje utiska ovog Foruma i mi bismo ga svrstali u režim “mržnje demokratije” (Ranciere). Demokratska strast da se javno čuje mišljenje i obrazloženje komisije smatra se neprimerenom ili, blaže rečeno, neizvodljivim poduhvatom. Na poslednjoj javnoj raspravi o Akcionom planu nam je rečeno da to nikako ne dolazi u obzir i da u tom slučaju niko ne bi pristao da bude član konkursne komisije, a ovaj put se ušlo u tehnička obrazloženja neizvodljivosti takve procedure koja se svode na slovo Akcionog plana u koji sami nismo uneli rečenice koje na to obavezuju, iako smo do sada imali prilike da raspravljamo i o obaveznosti Akcionog plana, pa i za same nosioce politike čiji je on politički dokument. Jasno nam je bilo da će ova linija argumentacije biti i poslednja linija odbrane od sopstvene politike i obećanja – principa – u čiju formulaciju smo se i uključili ulaskom u “saradnju” sa državom, a koja je za nas zadržala ime pregovori, i jer je to u osnovi rasprava sa ljudima koji nikada ništa ne nameravaju dopustiti dok to ne bude odlučeno na višim instancama hijerarhije na koju su, što će kad-tad morati priznati, sami pristali.

Osim nekoliko zahvalnih nezadovoljnika koji uviđaju prednosti konkursnog pada, a koji se leči individualnim obaveštavanjem o razlozima i savetovanjem sa upravom, imali smo prilike da čujemo ćutanje onih koji smatraju da nemaju razloga za zahvalnost, ali ni da se odlučno izjasne o ovom, kako se ispostavilo, ćudljivom zahtevu za transparentnošću. Učesnici Foruma su različiti akteri u kulturi i oni se formalno razvrstavaju u sektore prema kojima se i raspodeljuju budžetska sredstva za koja se raspisuje konkurs za sufunansiranje projekata u kulturi. No različiti sektori ne znači uvek i različiti politički ulazi u jednu političku situaciju. Naša je jasno artikulisana, ali nisu ni sve nevladine organizacije – predstavnici civilnog društva ili nezavisni akteri u kulturi – podjednako zainteresovani za, ponovimo, političko pitanje distribucije javnih sredstava, a pre svega nisu podjednako zainteresovani za uslove rada civilnog sektora, koji je za nas sektor udruženja nezaposlenih. Jasno je i zašto: nisu svi nezavisni akteri u kulturi nezaposleni. Ako je do pitanja reprezentativnosti, na ovom mestu pozivamo sve one koji su prigovorili Asocijaciji NKSS da nije reprezentativna, odnosno da ne okuplja dovoljan broj udruženja građana u kulturi da bi se njen glas čuo i mišljenje uvažilo, da se sada pozovu na ovu razliku, jer je to linija razdvajanja koju sami postavljamo. Udruženja građana koja ne zastupaju svoje interese prinuđena su da to prepuste drugima, i to je politička kategorija opažanja kojom mi vidimo ono što se na Forumima za kulturu događa. Javne ustanove kulture su u tom slučaju čiste, i one su od početka tu da ništa ne traže i ne zahtevaju od politike koju za njih vodi Drugi, a to je uvek država. Svaki agažman i argumentovana rasprava o bilo kom političkom pitanju dovela bi u pitanje njihovu “autonomiju” i materijalni položaj ustanove, a ponajpre položaj onih koji bi lično progovorili o bilo čemu što nije “na liniji”, i to ne samo dokumenata koji su na stolu – strateških i akcionih – već i na liniji raspoloženja onih koji oko sebe čuju samo opoziciono komešanje i glasove pretendenata na vlast ili presto – jer prestonica je takva stvar.

Dakle, ako se na jednom skupu ljudi čuju samo reči hvale i potiskivanja demokratskog nagona – jednakosti – onda su to istovremeno i reči hvale ćutanju na svako od pitanja koja bi otvorila političku proceduru na Forumu i učinila ga mestom mišljenja. Inicijativa je takođe kroz to prošla i preživela. Proglašena je mrtvom od strane onih koji su stali uz policijski poredak i zauzeli mesto koje im je dodeljeno. Inicijativa je prestala da postoji, ali samo za njih. Postoji jedna srećna okolnost u vezi sa inicijativom, jedan srećan uslov: Inicijative nema bez inicijative. I to nije ponavljanje bez razlike ili tautološko mišljenje njenog pojma. Ona i nije pojam čiji bi se sadržaj imao definisati, a ona imenovati. Upisivanje u registar je rad objektivizma koji treba i ostaviti hroničarima, kojima često izmiče savremenost u čijem središtu pulsira subjektivacija. Subjektivacija koja je i mišljena subjektivno, pa onda i doživljena (afektivno) kao sloboda. Za objekitvnost i ne postoji druga sloboda osim doživljene, jer njoj su potrebne nužnosti. Za mišljenje pak, pa onda i za spekulaciju, to nije nužno, niti ima nužnosti, a doživljaj postaje mesto mišljenja egzistencije kojoj je esencija samo drugorazredni fenomen. I zato možemo slobodno reći da ne postoji nikakva dijalektika, a onda ni otuđenje Foruma ili Inicijative, jer u pitanju je odvajanje. Cepanje inicijative i foruma na dva dela. Na onaj državni, i onaj koji na distanci prema državi i dalje insistira na pregovorima i u svakom susretu sa njom nailazi na otpor, pritisak i silu, čiju meru na taj način i utvrđuje. Subjektivacija je “obrazovanje onog jednog koje nije sopstvo već odnos određenog sopstva prema nekom drugom sopstvu” (Ranciere).

Ostajemo li onda pri tome da na Forumu tražimo mesto mišljenja? Inicijativa to i dalje jeste i zato se stiče utisak da i na Forumu ima politike kada ima Inicijative. No kako ni Inicijative ne može biti bez inicijative, inicijativi ne treba veliko slovo, baš kao što Inicijativi nezavisne kulturne scene Novog Sada nije bila potrebna struktura udruženja ili asocijacije. Nije trebala, iako je u nekim momentima bila zahtevana, iza čega je dahtao duh reprezentativnosti kojeg se uvek iznova moramo oslobađati.

I pošto utisak nema, niti bi trebalo da ima zaključak, za kraj treba otvoriti pitanje koje je postavljeno pod drugom tačkom dnevnog reda, a ona još uvek glasi: Procedure predlaganja članova konkursnih komisija i princip njihovog učešća u radu komisija. Ali pošto sa njom ide i treća (Poslovnik o radu komisija za konkurse i kriterijumi odlučivanja), osvrnućemo se i na nju i, umesto dobrih vesti – njih uvek ističu oni koji vladaju i koji permanentno vode predizbornu kampanju, na šta se i svodi “politički život” u ovoj zemlji – pokazati put inicijativi za svaku moguću Inicijativu, pa samim tim i našu.

Predložili smo dakle i da svi učesnici u kulturi javno predlažu svoje kandidate za članstvo u komisijama za konkurse, i da ta “kandidatura” bude javna i javno dostupna, naravno i na sajtu Gradske uprave za kulturu. Svako bi, dakle, mogao predložiti čoveka na čiji integritet računa, i to bi već od njega načinilo ne samo stručni – jer stručnjaci u kulturi su predviđeni Uredbom koju bivši premijer, a sadašnji Predsednik države potpisuje – već i politički integritet. Predlagač i predloženi bi tako dobri stali iza ideje da jedan od njih bude u komisiji i da procenjuje – sada već slobodno na temelju svog stručnog mišljenja, ali i dalje ne samo na osnovu njega, pošto bi stručnost morala da zahvati i poznavanje projektnog rada aktera u kulturi, na kome se susreću, i to je sada najvažnije, različiti akteri u kulturi, koji i prema finansijskoj razdeobi vidljivog (prema finansijskoj estetici?) pripadaju različitim sektorima života, a to onda znači i uslova u kojima svaki život mora da živi. Ovi uslovi rada, svih aktera u kulturi, osnova su razumevanja ukupne situacije u kojoj se jedna politika – kulturna u ovom slučaju – mora voditi. Treba li, dakle, da član komisije zna šta je projektni rad, a ne samo šta je “kvalitetan kulturni program”? Treba li član komisije da zna šta znači projektni rad za jedno udruženje građana, a šta je on za javnu ustanovu kulture, i šta je on za jedno privatno preduzeće? A treba li da o tome imaju svoje mišljenje akteri koji se raspoređuju po ovim sektorima? Mogu li i oni imati svoj predlog i nekoga na umu – nekoga ko bi prema njihovom mišljenju mogao znati da proceni šta je važan projekat u kulturi i kako on korespondira sa interesima polja u kome rade i, evo budući pred idejom da konkurišu na konkursu za sufinansiranje projekata u kulturi, iz kog nameravaju nešto učiniti i na polju kulture? Ili pak komisije treba da se formiraju u mraku institucija, pošto nismo do sada čuli ni za jednu proceduru kojom se ljudi pojavljuju u ovom opticaju i zauzimaju ova, priznaćemo, nezahvalna mesta i položaje? “Imenovanje” je jedina proceduralna kategorija koju čujemo kada se osvrnemo na ovo pitanje i ono ostaje diskrecionim pravom ovekovečeno integritetom gradonačelnika, koji, trebalo bi i on da prizna, bez razloga izlažemo nezahvalnosti ne samo položaja koji zauzima izborom članova komisija, već i nezahvalnicima raznih profila, koji ne cene odluke države (ili grada) ukoliko ova ne uvažava njihovo mišljenje i ne čuje njihov glas.

U paketu sa ovim pitanjem čulo se dosta toga i o trećoj tački dnevnog reda, i to zahvaljujući opet inicijativi, ali ovaj put Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (ANKSS), koja je podsetila, najpre svojim prisustvom na novosadskom forumu, na argumente koji su izloženi u vezi sa radom komisija za prošli konkurs, o čijem radu se, usput, raspravljalo na prvom Forumu za kulturu, koji je takođe pod sebe podveo nešto što je i tada bilo političko pitanje i zahtev ljudi iz Inicijative, nešto što nikakav format ne iscrpljuje niti bi trebalo da dokine. Rad komisija je analiziran, i to pre svega rad jedne komisije – one u kojoj je član i predsednik bila žena koju je predložila Inicijativa NKSNS. Obrazloženje rada i odluka, sistem i način bodovanja, komentari ograničenja i volja da se sačini poslovnik rada komisije po meri članova, a u skladu sa višim aktima – među kojima je osnovni onaj koji smo spomenuli i koji je vlada donela u trenutku kada se pripremala i Strategija kulturnog razvoja Srbije – osvetlili su ne samo ovaj problem, već i rad drugih komisija u kojima nije bilo članova koje su predložili ljudi iz kulture, već isključivo institucije koje polažu svoje poverenje na diskreciono pravo gradonačelnika, kao da je on jedini igrač na političkom terenu demokratije.

Rezultat diskusije o ova dva pitanja je pred nama. Zaključka nije bilo, iako bi se bar po ovom trećem mogao doneti, pošto u potpunosti odgovara proceduralnom pristupu u kojem je čitav Forum trebalo da se ogleda. Ali je zato prihvaćeno od strane Člana veća za kulturu i predstavnika Gradske uprave za kulturu da se kao osnovni obrazac poslovnika rada komisija pred buduće komisije ponudi onaj koji je sačinila komisija u kojoj je predsednica i članica bila osoba na čiji se integritet oslonila Inicijativa NKSNS, a onda i Asocijacija NKSS, stajući iza svojih reči i politike kojom se nezavisni akteri u kulturi obraćaju javnosti, i o čijim sredstvima se i radi kada se raspisuju konkursi države u polju kulture. Reč. Reč Člana veća i reč Načelnice Gradske uprave za kulturu. Reč bez zaključka. Za nas je to politička reč i njoj nisu potrebne procedure, kao što se i bez proceduralne saglasnosti mogao doneti zaključak, i tada bi to bila politička reč Foruma. Ovako sva odgovornost opet ostaje na ljudima koji rade u državi i, ako je za utehu, slava vlasti da još jednom učini nešto po prvi put do sada, i po prvi put ovde.

Isto se dogodilo i sa predlogom da članove komisija predlažu ljudi koji deluju u kulturi i koji konkurišu na konkursima koje raspisuje grad, ali je nejasno ostalo i hoće li kandidature biti javno predstavljene. Čula se i ta reč – reč-obećanje, i nama i to može biti dovoljno, iako bi bilo bolje da se čuo zaključak i da se obećanje prenelo na sve i pozvalo prisutne da ga ispune svojim glasom, a onda i svojim prisustvom i odlučivanjem na svim budućim Forumima na kojima nam sigurno ne bi promaklo da se osvrnemo na obećano. Ovako opet sve ostaje na tome da vidimo šta će se desiti, ali i da nastavimo da insistiramo na ovim pitanjima jer ih smatramo važnim i uklopivim u svaki politički dokument, uključujući i Akcioni plan. Jer zašto bismo se pravili ludi, kada vrlo dobro znamo zašto je važno javno obrazlaganje i predstavljanje rezultata rada komisija! Pa ti ljudi imaju pravo da odaberu koga hoće, a onda i pravo da to brane i odbrane. Kako pravo, tako i izbor. Zašto bi to za njih predstavljao problem? Problem bi možda trebalo očekivati među aplikantima koji bi prelaznu ocenu i nagodbu, ili među onima koji bi da učestvuju u radu komisija bez odgovornosti za javno dobro i sredstva koja pripadaju svima, i koja su spremni da raspodele onako kako im je diskretno sugerisano i diskrecionim pravom omogućeno.

print
Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Posted by admin

Leave a reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *