Kako se može kupiti nebo i toplina zemlje? Tako nešto sasvim nam je strano. Mi ne posedujemo svežinu vazduha i bistrinu vode, pa kako ih možete kupiti? Vaša će pohlepa uništiti zemlju, i za sobom ostaviti samo pustoš… Citirajući iskaz indijanskog poglavice Sijetla iz 1854, a u kontekstu najavljene realizacije urbanističko-investitorskog projekta koji javnost već prepoznaje kao Novi Sad na vodi, zapravo bih trebao krenuti s kraja, to jest zaključkom najslavnijeg ekološkog manifesta koji glasi: Pravom življenju je kraj. Nastupa borba za opstanak! I zbilja, u višedecenijskom procesu urbanističke destrukcije Novog Sada do sada nije bilo pogubnije, štetnije i destruktivnije ideje od najavljenog projekta zaposedanja i uzurpacije priobalja Dunava (prostor nekadašnjeg „Brodogradilišta Novi Sad“, kasarne Ratne mornarice sve do Ribarca i Šodroša). To mi je jasno od trenutka u kom je aktuelni gradonačelnik Novog Sada na svom privatnom TV biltenu Grad i on, koji se poslednjeg petka u mesecu emituje na nečemu što bi trebao biti medijski javni servis (svih?) građana Vojvodine, (emisija se, zapravo, zove Grad i mi, ali pošto u njoj do sad nije gostovao niko osim Miloša Vučevića, njen oficijelni naziv je, zapravo, lažan). Elem, otkako je u emisiji Grad i on obznanjeno kako je „grad odlučio“ da na navedenom prostoru podigne „luksuzan stambeno-poslovni kompleks“, svojom građanskom dužnošću smatrao sam suprotstavljanje ovoj destruktivnoj ideji, pre svega kroz pokušaj iniciranja šireg društvenog dijaloga. Tako sam u nedeljniku Vreme od 18.aprila 2019. objavio otvoreno pismo Milošu Vučeviću „O herojima i zločincima“, zajedno sa Grupom za konceptualnu politiku inicirao sam čitav niz tribina i medijskih akcija, a krug smo (makar zasad) simbolično zatvorili zahtevom za sazivanjem zbora građana u MZ „Ostrvo“ od 17.januara 2020. U ime komšija koji su ovaj Zahtev podržali, Vučevića smo pozvali da sa građankama i građanima koje je njegova najava vanredno uznemirila – kao gradonačelnik, ali i kao neko ko u ovom gradu još uvek živi – razgovaramo upravo o navedenom „projektu“.
Da ne dužim, teme koje smo hteli da otvorimo su sledeće:
- Ne sporeći da izlazak grada na reku jeste velika, civilizacijska ideja, smatram da se realizaciji iste ne sme pristupiti bez iskazivanja svesti o javnom dobru i opštem interesu, te bi oni koji nameravaju da ovaj urbicid počine (bio to gradonačelnik ili njegov „investitor“), prethodno morali učiniti napor da saslušaju šta o svemu misle građanke i građani Novog Sada
- Ideja izlaska na reku tiče se organske veze koju jedan grad uspostavlja sa prirodom koja ga okružuje – i ona svakako ne može biti predmet bilo čije uzurpacije, niti pak maskirana bilo kakvim pričama o „profitu“ (u ovom svetlu krajnje je nejasno kako je firma „Galens“ uopšte „saznala“ da objekat Brodogradilišta, kao centralni na ovom potezu, treba da kupi, i to neposredno pred gradonačelnikovu najavu?!)
- Šta se dogodilo sa (još uvek) aktuelnim urbanističkim planom koji je na tom prostoru predviđao objekte sportsko-rekreativne i kulturno-turističke namene (koncertnu dvoranu, sportske – uglavnom teniske i košarkaške – terene, bici i trim staze, parkove, ugostiteljske objekte…)?!
- Umesto da građane i struku doživljava kao neprijatelje, odgovoran gradonačelnik rešenja bi svakako potražio u uključivanju sve raspoložive urbanističke pameti grada koji vodi (arhitekata, ekonomista, urbanista, sportskih i kulturnih radnika, botaničara, zoologa, turizmologa, običnih građana).
- Kad već tvrdi da je odluku o ovako važnom investitorskom i infrastrukturnom projketu „doneo grad“, gradonačelnik bi trebalo bar da pokuša da nam objasni ko to (po njemu) čini grad i ko to u ime grada donosi strateške odluke (pošto se, koliko mi je poznato, o ovome nije izjašnjavala Skupština grada)?
- S obzirom da bi realizacija ovog „projekta“ trajno narušila biodiverzitet, da li postoji studija ekološke održivosti?
- Voda, vazduh (svetlost), šume i jezera strateški su resursi, i njihova uzurpacija jednostavno ne sme biti maskirana pričama o bilo kakvom famoznom profitu. A, kad već govori o profitu, treba upitati i o čijem profitu zapravo govori Miloš Vučević!? O „Galensovom“ ili gradskom?
- Pre realizacije ovako važnog projekta morala bi biti prezentovana i studija ekonomske isplativosti koja bi vodila računa o javnom a ne (isključivo) o privatnom interesu. Naposletku, na osnovu kojih parametara je uopšte „odlučeno“ da je jednokratni profit jednog (ili možda više!?) privatnih investitora važniji od pretpostavljenog trajnog, strateškog profita samog grada?
Umesto odgovora na bilo koje od ovih pitanja – gradonačelnik Vučević uzvratio je brojnim uvredama, klevetama, neistinama i ličnim diskavalifikacijama, kako mene lično tako i, u međuvremenu formirane, Grupe građana u čijem opisu delovanja stoji otpor svim vidovima urbanističke destrukcije. Univerzalni odgovor na svaki pokušaj da kao građani budemo bar elementarno obavešteni, potom i uključeni u proces donošenja odluka koje se itekako tiču budućnosti grada u kom živimo, bio je: „Kandidujte se na izborima!“ Pri čemu Miloš Vučević prenebregava, a toga je itekako svestan, kako nikakav legitimitet (čak i kad bi bio dobijen na slobodnim i demokratskim izborima, što svakako neće biti slučaj) izbornom pobedniku ne obezbeđuje pravo ekskluzivnog vlasništva nad gradom – već upravo suprotno: obavezu strateškog i savesnog rukovođenja, pri čemu se mora voditi računa o tome šta grad jeste baš kao i kakav će on u budućnosti biti. Uostalom, koju to urbanističku filozofiju, viziju ili strategiju zastupaju novosadski gradonačelnici najmanje tri decenije unazad? Šta to razvijaju njegovi urbanisti – osim gužve, smoga, povećanja naplativih parking-mesta, i kvadratnih metara stambenog prostora famoznih investitora kojima je u Novom Sadu dozvoljeno sve: počev od rušenja i(li) trajne devastacije kulturno-istorijskih spomenika sve do gradnje na zaštićenom prostoru odbrane od poplava, na kojima je gradnja izričito zabranjena!? Proizvodnja grada ne sme da bude stihijska. Ukoliko se urbanistički planovi navrat-nanos menjaju shodno željama ili projekcijama investitora zašto se taj proces onda uopšte naziva planiranjem, kada bi primereniji i adekvatniji naziv svakako bio smandrljavanje? Kako to da ni u jednoj od projekcija nad famoznim profitom prednost nikad nije dobilo strateško ulaganje u zdravlje građanki i građana Novog Sada? Ako grad ne pripada njegovim građanima, čiji je on u međuvremenu postao?! Naposletku, ukoliko je već toliko „koristan za grad“, zašto onda plan detaljne regulacije prostora priobalja ne usvoji odmah, već se isti ostavlja za period (odmah!?) nakon izbora!?
Sasvim na kraju, čak i bez ulaženja u bezbednosni aspekt narušavanja sistema odbrane od poplava, odnosno protivljenje ovom projektu od strane „JKP Vojvodinavode“, Novi Sad na vodi štetočinski je po svim nabrojanim aspektima. Umesto još jednog stambenog naselja lišenog svake urbanističke logike (podsećam da je direktor „JKP Urbanizam“ u jednom trenutku za ovaj prostor govorio čak i o planiranim dvadesetospratnicama?!?), potpunim zanemarivanjem javnog interesa, s obzirom na ekskluzivnost lokacije realizacija bi dovela i do trajnog, astronomskog skoka cena kvadratnog prostora ionako preskupih nekretnina u Novom Sadu, pa svakako ne treba zanemariti ni ovaj, socijalni aspekt. Ne/realizacija ovog „projekta“ je tačka-prekretnica posle koje u Novom Sadu ništa neće biti isto. Prostor priobalja Dunava morala bi postati pluća Novog Sada! Naš Central park. Mesto na kom će grad – decenijama sistematski devastiran jeftinom, tipskom arhitekturom, silaskom na svoju jedinu reku konačno prodisati – ili Novog Sada kao grada, u smislu bilo kakve logike humanog stanovanja, jednostavno više neće biti. Pošto se pokazao apsolutno nedostojnim i nesposobnim za bilo kakav dijalog, u ime Grupe građana izjavljujem da od Miloša Vučevića ne očekujemo više ništa – te mu se na ovu temu više nećemo ni obraćati. Jedini kojima se obraćamo jesu građanke i građani Novog Sada koji imaju svest o tome kako naš grad, osim nas, nema nikog drugog ko bi ga uzeo u zaštitu! Zato svim sredstvima koja nam kao građanima stoje na raspolaganju – izgradnju Novog Sada na vodi jednostavno moramo zaustaviti! Mislite o tome…
Novi Nebojša Milenković
Fotografija: Dejan Grozdić
